Не све у своје време,већ све у ТВОЈЕ ВРЕМЕ!

Пут под ноге и ….крени…само иди.
Водиће те зрак сунца који се помаља на истоку.
А… како се ближи западу, а ти одмори. Сачекај ново јутро, па опет крени.
Не сустај.
Не брини за ноге, јер носиће те оне.
Табани су ти твоје златне потковице… бљесну при сваком направљеном кораку.
Па кад се сретну са зраком сунца, а они се тако лагано дотакну.
Бојажљиво.
Као двоје сродних душа, при првом сусрету, кад још не знају колико већ тада значе једно другом.

Милисент